pustinja

Ne pamti me
kada odeš
tad neću postojati
i ničeg neće biti na ovom putu
samo pokušaj kiše da rominja
niz krošnje
ogoljene
od pustinja.

Pusti zar nismo isti
dok kapljimo zajedno ove metre puta
i kad ne bude postojalo ništa
opet ćeš biti nesretna,ljuta
na kišu što rominja
videćeš da nije ostalo ničeg
u nama
sem naša pustinja.

5 komentara za "pustinja"

  1. marissa
    19/07/2012 at 4:55 pm Permalink

    Lijepa pjesma,
    sviđa mi se stil, nemarno napisane riječi i lijepi stihovi – ravno iz srca na papir.
    Pozdrav Mile!

  2. dragica meyer
    19/07/2012 at 5:05 pm Permalink

    Uh, ta kisa kad rominja zna opustositi.
    Fina pesma Mila 🙂

  3. Mile Lisica
    19/07/2012 at 5:56 pm Permalink

    marissa,dragice hvala vam…pozdrav 😉

  4. Marko Grubesic
    19/07/2012 at 7:45 pm Permalink

    Stilski dobro napisano.Malo su me zbunili kisa i pustinja jer nekako ne pristaju skupa ali u poeziji je i nemoguce moguce 🙂
    Pozdrav!

  5. Mile Lisica
    19/07/2012 at 10:44 pm Permalink

    ponekad i duše rominjaju,ponekad su pustinje u nama baš razlog tog kišenja,nad sopstvenim golgotama života upletenog u granje ljubavnih trzavica…nekad su ta rominjanja teža od svih pustinja ovog sveta,jer šta je sahara na primer u odnosu na jednu praznu dušu čoveka….svi mi imamo svoju pustinju,samo neko više neko manje dopre do nje…hvala na komentaru…lep pozdrav ti želim 🙂

Moraš biti prijavljen da bi komentirao.