SAMOTNA LJUBAV
(A. G. Matoš )

PONOĆ VEĆ JE PROŠLA, SVJETLO MI SE GASI
NA BARŠUNU CRNOM LEŽI TEŠKA NOĆ;
ČELOM MI SE TRUNI SPOMEN TVOJIH VLASI
LJUBAVI DALEKA, KAD ĆEŠ, KAD ĆEŠ DOĆ?

I ja gledam uru kako otkucava
U duši mi tuga teška poput kamena
Na srcu mi još uvijek tvoje ime spava
A ljubav izgara, izgara poput plamena.

OTIŠLA SI. GDJE SI ? KO DA UMRLA SI ,
UDALJENOST IMA SMRTI TUŽNU MOĆ
SRCEM SRSI,STRASTI, ,DUŠOM SUMNJE STRASTI
POGINUT ĆU NOĆAS I ZA DRAGOM POĆ .

Otišla sam, još sam uvijek živa
Udaljenost teška sada nas razdvaja
Ta tvoja strast i teška sumnja je kriva
Ne gini, ludo,  jer noć ima kraja !

-LJUBAV NIJE SREĆA!-ZNAŠ LI KAD MI REČE?
-Znam. Možda samo mi nismo imali sreće!
-LJUBAV, TO JE RANA , I TA RANA PEČE
-Zacijeliti će rana, boljet više neće!
– LJUBAV BOLI, BOLI,  KAO ŽIVOT BOLI
-Znam da boli , ne boli onog tko ne voli !
-TEŠKO, TEŠKO ONOM KOJI JAKO VOLI
– Prepustimo se ljubavi, zaboravimo boli!
–NISI PRAVO REKLA. LJUBAV BOL JE, PLAMEN,
-ALI MUČI SAMO KAD SAM SAM -KO KAMEN.
– Nisi više sam, u srcu tvom je plamen
čista ljubav plamti,  kao najljepši znamen .

SUZANA MARIĆ