tuga odjekuje

Izrasla tuga
zagolicala me
u osmehu
plavooke daljine
dok odzvanja eho
prazne sobe
za tobom
za nama.

Odjekujem i sam
tonem u zvuke
pamtim sve
iako nas malo ostaje
u jednom liku
što kaplje
pod maskama
drugog ljubavnika
a opet tu je
da diše u uspomenama.

Rastanak
vatra i pepeo
jedne duše
nije čujan
kad prođu godine
kad se ljubav ohladi
ali boli
kad shvatiš
šta imaš a šta nemaš
kad sve prođe
i samo nam samoća ostane.

Širim krila za još jedan let
samo ne znam hoće li biti vremena.

5 komentara za "tuga odjekuje"

  1. Marija
    16/08/2012 at 5:01 pm Permalink

    Malo pjesnika znam koji svoje stihove posvećuju jednoj književnoj inspraciji. Ili si tako uvjerljiv da mislim kao čitatelj da se radi o jednoj. Stvorio si svoju priču i lijepo je točiš u stihove. Pozdrav Mile 🙂

  2. Mile Lisica
    16/08/2012 at 5:36 pm Permalink

    nije baš jedna inspiracija,ima i drugih,ali je jedna od meni dražih,zato je malo više crpim,posebno u periodu kad sam zaljubljen ili u periodu kad se rastajem…a tuga se kao i žal za nečim uvek provlači kroz moje pesme,možda baš zato što tako funkcionišem,i kad sam najsrećniji kod mene je izražena neka mala doza tuge,odsutnosti neke…ali dobro navikao sam se na to…jednostavno mi se čini da nikad neću biti u stanju da napišem sretnu pesmu,baš da se oseti sreća u njoj a da tugu ne pretočim negde u seni te pesme…ali ko zna…možda jednom kad budem odistinski sretan uspem…možda…ne treba nikad reći nikad…lep pozdrav marija 🙂

  3. Marko Grubesic
    16/08/2012 at 8:24 pm Permalink

    Eh što bi poezija bez tuge bila…Stilski i izražajno ostaješ vjeran sebi pa tko voli nek’ izvoli.
    Pozdrav!

  4. boba grljusic
    17/08/2012 at 7:36 am Permalink

    ima vremena u većini slučajeva ,ili pak ostaje sjećanje i budi inspirativnost
    pa u ekspanziji duše nastaje ovakva pjesma.

  5. dragica meyer
    17/08/2012 at 6:38 pm Permalink

    Bice vremena Mile, pusti krila i uzivaj!!
    Lep pozdrav 🙂

Moraš biti prijavljen da bi komentirao.