Mnogo si se ti sa mnom mučila

tvoja me je ruka prvi korak učila.

Uza me si danju i noću bila

umor svoj od drugih ti si krila.

Ljuljala me  na krilu umornom

u bolesti si mojoj bdjela nada mnom.

Kamo god bih pošla ja sam s tobom bila

zaboravit to neču bako moja mila.

Al, jednom kada odeš starice moja

kada tvoji dani odbrojeni budu

zaplakat će gorko unučica tvoja

i neće moči na te bacit zemlje grudu.

Zemlja je teška za nježne grudi tvoje

zato ću ti dati ružu bijele boje.

Nedostajat će mi puno čista ljubav tvoja

kako ću bez tebe mila bako moja?