Zakaj se čudiju kaj pišem na kajkavštine?
Pa to mi je del babičine ostavštine.
Prijatelj dragi, za sevgda znaj
Ja imam tak rad, taj dragi naš kaj.

I djed se sa mnom dosta namučio
Dok me je prve riječi naučio.
Uz ćupriju i iza plota
Čula se je ta posebna nota.

Tata Podravac, ja Zagrepčanka…haj…
A rijetko govorimo taj dragi naš “kaj.”
Samo suprug ponekad palara
Pa s talijanskim pomutnju stvara.

Kao u Babilonu, kad Bog svijet stvori
Izmiješali su se svi naši govori.
I što, šta, ća, kaj, koj
Sve je to hrvatski jezik moj.

JELIN KUŠLEC

-Božek, božek, zakaj Jožek

Več trI dneva vane spiš?