Pjesma čežnje

Ogoljela sam svoje pjesme
Pred tvojim licem
Skinula im tananu košulju
Tajanstvenosti.

Radi tebe
Svaki sam stih umočila
U kalež nektara cvijeta jedinstvenog,
A ti…
Ti ih nisi čitao.
Nisi kušao slatkoću
Kojom ti pripovijedah
Željna tvoje pažnje,
Jednog trenutka
Da se izgubiš sa mnom
U svim napisanim riječima
Koje sam posvetila samo tebi.

                                               Ogoljela sam svoje srce                                                                                          Sloj po sloj  skidala                                                                                                 Koru slatke naranče.                                                                                                      Ogoljela sam                                                                  I ovu dušu izmučenu
    U pjesmama svojim,
Otvorila se poput cvijeta
Što leptira očekuje
Da nektar slatki popije
Ali..
Uzalud.
Odletio si dalje
Ostavljajući ogoljele grane
Bez plodova.
Sunce, nektar zorom dolijeva
Pretačući ga iz srca
Na beskrajnu bjelinu.
Nema kraja…
Pjesma čežnje nema završetak.

                                          Srce dolijeva stihove                                                                                               kalež tuge                                                     

Kap po kap. 

Da…
                                           Pjesma čežnje nema kraja                                         Ona se nastavlja …

6 komentara za "Pjesma čežnje"

  1. Milan Janković
    14/08/2022 at 10:44 am Permalink

    Eh ta čežnja…
    Nastaje li zbog nekih očekivanja od drugih, ili možda nas samih?

    Tko bi ga znao?

    Otići dalje od Mjeseca nije ta udaljenost prevaljena, već vrijeme nedostajanja, čežnja…

    Lp!

  2. Avatar photo
    katarinab
    16/08/2022 at 7:08 pm Permalink

    Teška je ta čežnja, lijepo si dočarala trenutke emocije u pjesmi, Suzana.
    Lp.

  3. Avatar photo
    koko
    17/08/2022 at 9:51 am Permalink

    Nedostižne čežnje…Vjerujem da ih najviše postoji u srcu pjesnika. Samo u srcu poete nastanjene su žudnje koje obično srce nikada niti ne razaznaje.. Otuda i sve te pjesme….

  4. Avatar photo
    Suzana Marić
    17/08/2022 at 7:33 pm Permalink

    Hvala ti na pažnji i komentaru, Milane ! LP

  5. Avatar photo
    Suzana Marić
    17/08/2022 at 7:34 pm Permalink

    Draga Katarina, zahvaljujem se od srca na komentaru ! Pozdrav šaljem 🙂

  6. Avatar photo
    Suzana Marić
    17/08/2022 at 7:36 pm Permalink

    Slažem se s tobom, Koko, ali možda ostali tu čežnju kriju u sebi, dok pjesnici ju pretaču u stihove. Tko će ga znati 😉 Pozdrav ti šaljem 🙂

Moraš biti prijavljen da bi komentirao.