Samo su izabrani pod zakletvom mačeva u suton slavnih dana. Pred dugo putovanje mladi vitez priziva tako jasno sećanje – na grimizni plašt i nju, gospu o kojoj sneva.
Arhiva > Milan Draskovic
Kula van vremena – deseterac
Kult što traje, Kula van vremena, U dan kad opkole uspomene, Ledne vode i ležaj od stena, A sve zanemi sred Čarne šume. Vetar severni u osvit stigne, Amalgam tajni čudesnog mesta, Napušten vrt kakvog nema nigde, Vrata skrivena – mogućnost leta. Rekom sna, putem krsta i zmaja, Eden tražeći, slaveć drevni spev […]
Klub tajnovitih duša
Kroz plava okna snova svod prepun orasnica, na granici svetova prozor pun modrih ptica.
Program ,,Vini Pu”
Proglašena opšta uzbuna Otvoren lov na viruse, crve, krtice, medvede Neprijatelj lociran – program ,,Vini Pu” Program koji je postao antiprogram! Kristofer Robin odlazi na praksu kod Betmena Parobrod sa Misisipija pristaje uz brežuljak Voteršip Male ženske tajne razmenjuju Doroti i Alisa Toma Palčić se raduje dolasku u čiča Tominu kolibu Pitamo se šta je […]
Nešto kao memento
Još jednom Mea Vrati se stazom koju poznaješ Dodirni latice cvetova Skreni pogled ka meni Čekam te Mea Koji sad mesec odabrati I vrata na koja ulaziš Dok gradovi tonu u magli Vreme je Mea Vreme za suočenje sa sobom Jer dani su postali prekratki Za sve dodire koje smo propustili
Faraonovi snovi
Sećanje što te truje u Kuli van vremena, kad srce poveruje u cveće od kamena. Ne misli na ožiljke ni na nečiju pomoć, zatvoren poput školjke – samo ti imaš tu moć. Vrebajući znak od nje, spiralom tmine natrag – do dugotrajne čežnje. U oku tvome zvezde, molitva što pravi trag – […]
Jedna nadrealna ljubavna
Zatvoriću te u kavez srca svoga Magična Zvončice moga maštanja Nudiću ti švedski sto od himera Rođenih iz snova jednog sanjara Pokloniću ti ogrlicu od crnih zvezda Iskovanu na raskršću dimenzija A kad odlučiš da odeš Što prvi je zakon verovatnoće Ponesi kavez kao suvenir jedne sete
Reč u tvom snu
Zid usred tajne nepostojećih vrata kad ignorišeš kartoteku beskraja – u odricanju od purpura i zlata, nedovršena sudbina tad te vaja.
Zovem se Čežnja
Znam, vratiću se – magijom nestajanja. Skrovište vetra za one izabrane, pokrov od leda za sve zlehude dane, napušteni vrt – ukus razočaranja.
Crno srce soneta
Nad sklopljenim očima kad i legende blede, mesečine mutni sjaj sve do kraja beskraja, kroz sirupasto veče udaljen zvon tramvaja – tačka na proteklo leto, konfete i girlande. U epicentru priče – crno srce soneta. Oslušne šapat trave u betonu zarobljen maslačak, vatreno žut, u vremenu izgubljen tminom što skriva mesec začaranog soneta. […]
