Koračam otkinut od maštanja u ogledalu naših susreta bez naslada ostajem osušen u dubini palete potrošenih boja. Koja stepenica u vetru rastvorena žudi na rubu ispijenog tela a duša se rastače ko svetlost reflektora u kipućoj vodi a tebe guši moj oblik oblik pogrešnog čoveka. Ostajem u pesku tvoje pustinje zauvek.
Kategorija > Ljubavna
voleo sam te
Voleo sam te u trenu posebno tu običnost zanesenu tvoju uvek prelivenu pogledom kad bi te dotakao (a nisam to činio često) Ne kajem se voleo sam te ko ni jednu (i uvek će tako biti) ne znaš ti kako je nositi ponor na dlanu a biti oslobođen u polumraku koji nemaš skim podeliti (a […]
Odlazimo u istinu
da se tuga dijeli kao zrno istine meni bi podarili najveće jer budim se uz zvuk kiše
drama
(Ove su oči ubrane sa polja možeš li u njima sačuvati kap kiše dok se ne vratim i ponovo procvetam iznad oblaka tiho,najtiše)
Samo je oči zatvorila
pokrio sam dragu moju tankom mjesečinom bijelu dragu moju crnom žudnjom sam pokrio
ljubav je kao lišće
Ljubav i lišće (jedna je krv) pupaju isto na granama nutrine gde sve je odavno zaspalo u dugom zagrljaju tišine.
Sasvim obična priča
Dragi gospodine mužu ja se s Vama neću svađati dosta mi je vaše glume noćas ću noćiti u našoj kolibi na kraju šume. *
Boji se draga moja
boji se draga moja blijedo je lice njezino vukovi čuvari moji noćas zavijaju strasno ne boj se draga moja to samo vukovi čuvari tvoji tebe čuvaju
koža nije više moja
Raskopčavam kožu kidam je kao da nije moja skidam boju ali ispod boje ostaje boja.
(ono) kad poželiš izgubljeno
Poželećeš jednom kvadrat moje kože kad počneš ponirati u sebi a nikog ne bude bilo da dođe da prelomi tišinu u tebi.
