Zaista bih najiskrenije Jezovito zaplakala. . Ali više nemam suza…
Kategorija > Uncategorized
Milan Drašković “Plamen Lenarda Koena”
Tajne nadohvat oka – posvuda beležnice – tragom velikog V.H.Odna okružen hartijama, navijačica Pegi niz tajne stepenice, praznina kad nahrupi pred dosadnim pričama.
Lorena Vojtić Crna suza”
CRNA SUZA Zar vlastita majka, može… svoje trudno dijete, toliko proklinjati zlo mu – poželjeti? . Tada sam bila zatečena i prikovana na ležaju… . Očekivala dvojaka mišljenja. . Klinički sam odavno mrtva. Zakovana na plućnom… . Samozatajna. . Tiha ili napola zakopana? . Ali, uz božji upliv, opet trijumfalna.
Lorena Vojtić “Vilinski čista”
Vijori se vjetrenjača. . Nečija se duša oprašta. . Samo njezina čvrsto stoji. . Ne da se olujama! . Hrabro ide naprijed… Uzda se u veličinu s nebesa. . I zna… Da ju nitko ne može oskvrnuti.. Ugroziti njenu čaroliju. . Vile, odista postoje. . Jedna sam od njih…
Lorena Vojtić “Besane noći”
Bljeskovi… Kao krugovi pred očima. Opet tuče insomnija. Razmišljanja, premišljanja, opterećenja. Ekvivalent mučilišta. U čistilišnim razdobljima… Nema – odmora.
Milan Drašković “Sonet za rime”
U danima izgnanstva na tuđim livadama, na stazi očajanja izazov pred zamkama, tu gde se žudnja krila plamsajućim vatrama, u blizinama leda gledati ka zvezdama. . Od mirnog okeana do planinskih hrastova, kod otrovnog vazduha mladalačkim danima, neuobičajeno uzvišenih darova, u času samilosti uteha u drugima. . Pri zovu letskih voda sagledati znamenja, kroz prvi […]
Đurđica Brčić “Probudi se”
Noćas se svašta čudno zbivalo pa zdrav razum u čudu plivao. Tame se noćas uplašila noć pa ‘zalud zvala Lunu u pomoć. Zarudila zora sva u plavom plačući pošla mahnuvši glavom. Luna tek jutrom bljeskajuć zasja pa umjesto noći dan obasja. Rosa na cvijetu sama se poji leptir se letjeti njemu boji. Ponoćno Sunce zrakama […]
Posljednji list
Gle, kako drhti na vjetru glasno list koji nije jesenas pao, u dronjku suhom skroz prozebao, peteljkom malom drži se strasno.
Suzana Marić ” U kišnoj noći”
Odlazi još jedan dan ispraćen sivim oblacima i kišom koja neumoljivo dobuje kao stara ura po staklu. + Lijeno se spušta noć poput koprene. Donosi li sa sobom spokoj, miran san, ili će nesanica na čelo sjesti i držati umorne očne kapke otvorenima? Hoće li pjesma nastati kad ponoćna ura odzvoni? Hoće li duša ispisati […]
