Gledam u nebo
onda oči zatvorim
udišem polako
duboko
pa polako
da osjetim miris
mora dok diše.

Vežem konce za oblak
sanjarenja da ožive
mrtve
žive
zaspale budim
da još jednom zaplove
u moj izmišljeni svjet.

Čekam tišinu
na ovom brodu
dok životu kaplje vreme
ostaje samo trag kazaljki na zidu
i jedan talas nevidljiv iznutra
da da sećanje i da posvedoči na mene.

(more i ja
plovimo ponovo)

i

(čitamo jedno drugo još dugo,dugo)

dušom