O tebi pričaju tišine
lišće šapuće
kiše rominjaju
a ja te grmim
u duši
sa dve reči dozivam
dođi
istopi gorčinu
svojom osekom i plimom
naiđi na moju obalu
zasuta jutarnjim nebom
ostavi virnuto sunce
da ugreje
ove stene
vodopade skrivene iza maski
okupane kapi duše snene.
O tebi pričaju
a samo te ja poznajem.
Suzana Marić
julija
26/09/2012 at 4:43 pm Permalink
“O tebi pričaju tišine
lišće šapuće
kiše rominjaju”
Pozdrav!
26/09/2012 at 5:06 pm Permalink
Sviđa mi se način na koji daješ naslutiti opreku između onih koji misle da znaju i tebe koji znaš. Lijep pozdrav 🙂
26/09/2012 at 5:32 pm Permalink
hvala marissa…
hvala marija…lep pozdrav vam želim 😉
26/09/2012 at 9:23 pm Permalink
a ja te grmim
u duši
Mora da je to ljubav!Lijepo Mile.
27/09/2012 at 7:15 am Permalink
Očarana,baš kako je i ime ovom portalu…
Prekrasna poezija iz tvoga pera dotiče me…zaista…
♥ila
27/09/2012 at 10:49 am Permalink
jako lijepo, samo ti ju uistinu poznaješ.pozdrav 🙂