Lorena Vojtić “Besane noći”
Bljeskovi…
Kao krugovi
pred očima.
Opet tuče
insomnija.
Razmišljanja,
premišljanja,
opterećenja.
Ekvivalent
mučilišta.
U čistilišnim
razdobljima…
Nema –
odmora.
Suzana Ljepava “tog dana je kišilo”
Iskra sunca je zasjala na tvom licu
Onog trena kad si ga ugledala
Iz oka dugine boje nebo su obasjale
Crvene ruže procvjetale.
.
Niko nije vidio
Ni iskru sunca, ni dugu, niti ružu
Pogled si spustila
Požurila niz ulicu
Jer kiša je padala.
.
A on…
Tog dana je žurio, jer…
Jer je kišilo.
.
Nije vidio djevojku s iskrom sunca na licu
Duginim bojama u očima.
Cvjet iz napukle ceste nije primijetio.
U hodu ga je zgazio.
.
Tog dana je kišilo.
Milan Drašković “Sonet za rime”
U danima izgnanstva na tuđim livadama,
na stazi očajanja izazov pred zamkama,
tu gde se žudnja krila plamsajućim vatrama,
u blizinama leda gledati ka zvezdama.
.
Od mirnog okeana do planinskih hrastova,
kod otrovnog vazduha mladalačkim danima,
neuobičajeno uzvišenih darova,
u času samilosti uteha u drugima.
.
Pri zovu letskih voda sagledati znamenja,
kroz prvi žar plamena kod ljubavnika vernog,
nekih novih prizora spokoja nesigurnog.
.
Sred vatre uzvišene delo bez sažaljenja,
nepravda posvemašnja pre datih obećanja,
sve dalje od sudbine dok traju uživanja.
