jesenja kiša
celi okean šumi
u jednoj kapi
znala je
Sve me je više imala
Što me je više gubila
I nije bila svesna te ljubavi
Navike budnih da budni sanjaju
I maštom pokore svet
Sve sam češće umirao
I sve više bio živ
Bio sam savršeno nemoćan da odem
Da joj ne budem kiseonik
Kad se bude iz sna vraćala u javu
Sve me je više gubila
Što me je više imala
Znala je
Da neko sam sasvim drugi
Bez nje
Bila je u pravu
Posle nje
Posle
Sve su bile pogrešno budne
Nesputana
Tamo gdje žurim
Bistra voda teče mirom
ispirući nataložen nespokoj
čini me lakom
Poput ptice
Nakon leta
Osakatih noć radosnom
nesanicom
Dan Brown “The lost symbol”
Osvrt Marije Juračić na engleski preveo Steve Woodword
https://blog.dnevnik.hr/tragomknjige/?page=blog&subdomain=tragomknjige
