Plavo more je priča za sebe
Skrivene ljepote riblji svijet
A samo je jedna čarobni svijet
Nedostižna poput tebe. (više…)
Kišobran
Stvarnu i nestašnu
prikrivam kretnjama
rušeći ustave srca
spontano nek ne popuca
odoše misli mirilice
ne brinem znam
svaki odlazak ima povratak
dogodit će se dogodilo se
moje ja i moje nestašno
biva jedno radosno
otvaram kišobran
skrivam naum
obljubit ću dan
dvadeset mrva
Dvadeset kvadrata jeseni
Izgubljeno ispod kože
Budi me
U oku mi fermentisana tišina
Na rame kasne ptice
U kostima plove lađe
A more nadolazi
Miluje početak kraja
Očima ga čuješ
Dvadeset galona jeseni
Na jednoj staroj fotografiji
LJubi me
LJubi te
Pre nego oslepim
Postani nebo
Magla sam na reci
Neka svu prazninu tvoju
Izmeri zemlja u meni
I vidjećeš
Ostaće dvadeset mrva duše
Da te čeka
Dvadeset mrva bezvremeni
Razgovor sa ružom
Prođem pokraj ruže i ona mi reče
Elegantna visoka vitka u struku
Pruži mi ona svoju trnovitu ruku
Dodir iz kojega kap krvi poteče.
Ja sam dama najljepša na svijetu
Sram te bilo tako ti i treba
Ne gledaš u mene nego put neba
Oprosti ljubav sam dao drugom cvijetu.
Ja sam kraljica najljepša od svih
I mazno uvija crvene latice svoje
Uzalud damo, ja volim cvijet bijele boje
Njemu sam poklonio ovaj stih.
Ma pogledaj ljepotu moga lica
Mirisa prepune moje crvene kose
Ja volim kose bijele, prepune rose
To je moja tratinčica. –
