Kad kiša nadjača suze
rasplače tišinu
i poznat postane stranac sebi
koji nikad više neće olistati
na licu nečijem
jer je lišće ostavio samo u tvom zagrljaju
predan
samo tebi.

(u zagrljaju kiša daljina nas samo ima)

Pukotine po telu ostaju izrezbarene
od kišnih dodira
naslaga ljubavi i krivnje
kad samoću zagrli
svako sa svoje strane kreveta
postaje sve previše tiho
prazno
samo nam oči mokrinom
zažubore.

(između nas još nisu svetla upaljena)