Voljeli su ga svi stari i mladi
Jer narav su njegovu dobro znali
Iako je bio visokog rasta
Svi su ga od milja zvali”mali”.

Al’ velika tuga u njegovoj duši
Svoje je gnijezdo odavno svila
Još kao bebu, u kolijevci staroj
Bolesna ga majka napustila.

Odletjela je kažu, gore, na nebo
Drugi to pak nazivaju rajem
Šetao je sam, pogleda tužnog
U starom kaputu, našim krajem.

Nikog’ nije im’o da mu utjehu pruži
Dok je lutao sam na svijetu tom
Da mu jutrom doručak spremi
I pruži topao, siguran dom.