Crta
povučena
(na pola treptaja razdvojena)
na istok
tajnih prolaza
(nedostaje slovo da bude otkrivena)
pokisla u obliku
ili je samo pokvašena
razgovorom očiju
u okviru
limfom umivenog rama
tek obojena
u senci groba
(a slepa su ogledala)
(i sitna je duša)
bez snage
sama
naivna a naga
nalik suzi
(iscrtana od munja)
jednog godišnjeg doba.
Crta
ubrana
(između dlanova)
sagledana očima u očima
založenim
u sopstvenom strahu
(bistri se)
(grmi)
(seva)
vene
u staklu zakrivljena
od oblaka
(do oblaka)
suzom počašćena
u nebu probuđeno probuđena
(budno)
(na pola podeljena)
ni plimom
(ni osekom)
dovoljno vođena.
Inače crta
– pesnik je samo
u pokušaju
što se sprema
dok traži rimu
zbog koje odavno mira nema.
Crta….eh,šta je čovek koji crtu nema?
Suzana Marić
Mihaela
10/09/2012 at 7:31 am Permalink
Nadahnuta pjesma. Pomalo zatvorena, ne otkrivaš potpunu misao, želiš da ostane tajanstvena, na pola podjeljena. Čini se da se pojavio snažan osjećaj koji možda preraste u stih, a sad je samo začetak, crta, koja će možda postati pjesma.Lijep pozdrav Mile 🙂
10/09/2012 at 8:27 am Permalink
eh ..šta je čovjek kad je nema…sviđa mi se
pozdrav :))
10/09/2012 at 9:30 am Permalink
Krasna pjesma, lijepa po svom sadržaju, ovo mi je posebno:
pesnik je samo
u pokušaju
što se sprema
dok traži rimu
zbog koje odavno mira nema.
Pozdrav tebi 🙂
10/09/2012 at 11:56 am Permalink
zapleteno stanje ,jako dobro pozdrav
10/09/2012 at 8:46 pm Permalink
mislim da je u pitanju crta kojom nešto podvučemo i kažemo dosta, nekad treba više vremena, hrabrosti i biti spreman što ta crta nosi, nije lako donijet odluku. sretno ,pozdrav
11/09/2012 at 6:22 am Permalink
hvala svima lep pozdrav ;)))))))
11/09/2012 at 6:54 am Permalink
Crta, kao oblicje osobe koji je, ili ima, ili nema
Lep pozdrav Mile 🙂