Kada bude lila kiša
Izmišljaće te moje ruke
I ljubiće te breg
Ni shvatiti nećeš da ljubav nije večna
I da ono što misliš da je sreća
Samo bol je

Plakaće boje po krovovima
I svet rastopiće se u lokvi
Iz koje ljubi nas prazno nebo
I peva nam uspavanku
Koga da volim
Iz dubine zemlje
Koga tako svog

Kada bude lila kiša
Svaka kap neka bude molitva
Ni delić uspomena