Krik
i vapaj
pod mesečevim srpom
rasipa se krv
poževenih stabljika
u ruci krvnika
razjarenih srdbom
zlatnog zrna
zbog koga
seku
lome
nevino žito.

Pada
klas
do
klasa
drug
do
druga
a
noć
duga
mrtva
već viđena.

Probada
vrišti
a glasa nema
majka
zemlja
grli svoje čedo
bokori pusti
gasi se život
a
tako
bih
se
još
jednom
suncu
jutrom
predo.