Krik
i vapaj
pod mesečevim srpom
rasipa se krv
poževenih stabljika
u ruci krvnika
razjarenih srdbom
zlatnog zrna
zbog koga
seku
lome
nevino žito.
Pada
klas
do
klasa
drug
do
druga
a
noć
duga
mrtva
već viđena.
Probada
vrišti
a glasa nema
majka
zemlja
grli svoje čedo
bokori pusti
gasi se život
a
tako
bih
se
još
jednom
suncu
jutrom
predo.
Suzana Marić
julija
09/09/2012 at 8:31 am Permalink
Jar krvnika donosi samo zlobu i pustos.
a teko bi se jos jednom suncu predo, divan stih
Pozdrav Mile 🙂
09/09/2012 at 9:03 am Permalink
Originalna slika mjesečevog srpa i požnjevenog klasja. Dobra je simbolika. Kažu da i biljke vrište kada ih se lomi. ograničena moć naših čula možda je blagodat. Lijep pozdrav 🙂
09/09/2012 at 7:04 pm Permalink
nisam sigurna da je riječ samo o žitu, klas do klasa, drug do druga
u svakom slučaju lijepo sročeno.pozdrav