ostani

Da te pustim
da odeš
u noć
tek tako
kao treptaj
nedočekavši jutro
i da te opet iznova


tražim
čekam
u nekom novom predvečerju
pitam se mogu li
tako živeti
na pola
od iluzije.

Odbrani me od ništavila.

Ostani.

Da te pustim
da odeš
u noć
tek tako
ne mogu
jer ja sam samo pesnik duše
koji hrani tišinu rečima
nedorečenog
dok menjam boje
otapam vreme
što klizi između prstiju
što gledam
kako mi kradeš cigle
moje
i njima gradiš svoj zid
svoj dom
a meni ostaje pesak u očima
i krv bleda
niz rukave da curi
tvoj sam i razapet
noćas
ja nigde ne žurim.

Ostani .

Ovaj akvarel još nije gotov.

6 komentara za "ostani"

  1. Kristian Svalina
    08/09/2012 at 3:19 pm Permalink

    Predivan akvarel misli Mile…
    LP

  2. Marija
    08/09/2012 at 3:27 pm Permalink

    I nada i očaj, i izvjesnost i neizvjesnost, sve se to uskomešalo u stihu lijepe, osjećajne pjesme. Veliki pozdrav Mile . 🙂

  3. dragica meyer
    08/09/2012 at 3:41 pm Permalink

    Lepo, meni tvoja najbolja pesma Mile. Lep pozdrav 🙂

  4. stefi
    08/09/2012 at 5:24 pm Permalink

    jer ja sam samo pesnik duše
    koji hrani tišinu rečima
    Predivan stih za pjesnika.Vrlo lijepa pjesma.

  5. ENEDIEL
    08/09/2012 at 9:39 pm Permalink

    koji hrani tišinu rečima
    nedorečenog
    lijepo, rečeno,pozdrav

  6. songfordead
    09/09/2012 at 3:54 am Permalink

    pitam se mogu li
    tako živeti
    na pola
    od iluzije.

    lijepo napisano, jutro, sfd

Moraš biti prijavljen da bi komentirao.