Aleksandra Mišić “Tragedija jedne mladosti” izbor iz Diskursa
„Dvadeset godina“ A. B. Šimić
(Impresija)
TRAGEDIJA JEDNE MLADOSTI
Čudni su putevi Gospodnji i neobične sudbine ljudske. Nekome bude dato da dočeka pozne godine, nekog ugrabi smrt „u sjajnoj dvorani palate“ (Ep o Gilgamešu), tek što je zakoračio na strmu stazu života.
Ako jedan život traje samo dvadeset sedam godina, koliko takav čovek može spoznati sve njegove tajne, radosti i tuge? Koja je mera ljudske sreće i koliko neostvarenih snova je pokopano sa tom tužnom mladosti?
Pesnik Antun Branko Šimić u svojoj poemi „Dvadeset godina“ (a u tom trenutku smrt mu je već nešto blisko i neizbežno), u dobu kada vam se čini da možete zagrliti čitav svet, peva o sebi, o svom životu koji, oseća to negde na dnu srca, tek što se začeo, već će surovo biti prekinut.
Poema govori o željama i nadanjima jednog mladog čoveka, ali i strepnjama i razočaranjima koja prate odrastanje i bujnu mladost.
