Uz muziku sa starih ploča
zaspao sam u tvojoj kosi
na pragu jeseni
daleko od zavičaja
u nepoznatom gradu.
Mjesec je izveo zvijezde u šetnju
hor cigana
poklonio im je serenadu
a ja sam sanjao
da otvaram vrata
dalekom putniku
koji priča
kako je jedne jeseni
ispod samotnih oblaka
lovio stepskog vuka
i tako krao svoje vrijeme
Još uvek sam tu
možda se plašim
da se probudim
da ne dosanjam svatove
koji panonskim ravninama
kao krijesnice lete
možda se plašim
da mi se osmijeh ne vrati
i da neću znati
na nebu prepoznati boje ljubavi
možda se plašim
da ću zaboraviti da sanjam
i u snovima i na javi
Na pragu jeseni
Zapisano
O moja draga i moja nemila
Sve je moje tvoje i ništa nije
a s tobom moram
do umora i odmora
do virova čiju dubinu slutim
navikla na ne disanje
zbog udisaja
do radosti
a ti moja draga i moja nemila
samo vrtloži
vrtloži
“Rukopis” Antonije Željke Kahlik
