Padneš i nema te
hladno i nije više hladno
i reči ne znače ništa
tiho
glasno
sve je isto.

Postaješ vidljiv sam sebi
tek sad
ovako mrtav
ne osećaš tugu
čudno uvek je bila tu
nisi još zaspao
oči su otvorene
i nebo je greškom mutno
nepomično
u očima
sve praznijim
u očima za koje nema drugog puta
gde postoji više ničeg
a sve manje tebe.

Možda je bilo već zapisano
i kasno za novi početak
možda je trebalo zaspati
da bi se ponovo probudio
ne znam
čudni nas putevi vode
samo reću ti jedno
sa pola srca se ne živi
nema slobode.