Zalud zakletve i pozivanja na drevne kletve,

zaljubljeni bi da potraži tihu utehu u njenom krilu,

možda ptica veruje da onda kada napustiš snove –

zaboravićeš tu tajnu usnulu.

 

Reči što se traže zapljuskuju gordu obalu.

Hvataš štap zaboden u pesak, tražiš nove svetove.

Oni zaludni bi da zvezda sudbine se odazove,

da zaboravićeš tu tajnu usnulu.

 

Dve poslednje prilike bi jedna drugu da udave!

Samuje vreme zauvek zarobljeno u kristalu.

Nada je ipak zaustavljena na pustom žalu.

U noći očaranih očajem nove se zavere prave –

zaboravićeš tu tajnu usnulu.