Listaš moje tuge
skupljaš suvenire iz mojih očiju
nenajavljeno
kaplješ između ničeg i mene
a ja ti dozvoljavam da se zaneseš
krivom cestom
u pogrešno vreme.
Saplićeš me u inat tišini
a ne vidiš
posle nas je ostala samo pustoš
sirotinja jedne ljubavi
a tišina stiže svuda
govori pogledom poraza
evo i kiše su sve kraće
a ti bi da se igraš
(pa izigraj se u meni
uništi me do kraja)
Dozivaš me kroz kišu
a već dugo padaju meteori.
Marija
Mihaela
boba grljusic
06/10/2012 at 2:52 pm Permalink
Jak osjećaj ljubavi koji se potpuno predaje. Volim što ti je stih čist, a lirski. Pozdrav 🙂
06/10/2012 at 5:39 pm Permalink
opet dobra pjesma -priznanje ljubavi
07/10/2012 at 9:59 am Permalink
joj već meteori padaju, ljubav boli,a da toga nema ne bi bilo niti lijepih stihova, ne znam koja je ova po redu ,stalno ljubavno-žalosne,a opet lijepe
pozdrav