Izrasla tuga zagolicala me u osmehu plavooke daljine dok odzvanja eho prazne sobe za tobom za nama.
Arhiva > lemi86
gotovo je
Da te ljubim polako iz mraka tišinom praznu sašivenu od ništa bosu ispucalih ruku onako grubo skrštenu u provalije puste. Da te imam nedovršenu dok sanjaš odvojena od tela ironično bez stradanja zakrpljenih krila dok greješ dlanove u zanjihanoj javi u osvit još jednog nadanja. Da te volim više ne mogu. Dosta je bilo padanja.
pesniče moj
Napisao si mnoge udahnuo im dušu podario život a opet nisi shvatio pesniče moj da te ponekad previše ostaje na papiru previše da bi bio sretan a opet taman da pronađeš svoj mir.
malo nas je ostalo
Malo nas ima na kiši kad ćutim kad ćutiš a ona kaplje ranjena od čežnje bezbojna isplakana a opet obojena čekanjem još jednog mimoilaženja. Blizina nas deli. Malo nas je ostalo na kiši još po koja kap razvezana ili u čvoru tek toliko da osetimo na koži cepkanja tuge i neba u još jednom izgubljenom […]
pluta(m)o
Pluta(m)o i kopa(m)o daleko previše duboko dok u tišini nešto jeca treperi od trebanja od ritma što tapka kroz vene naprečac predalekog a opet se rađa u razini oka zanesenog sanjalačkog nevinog uvek dečačkog.
nijedna nije kao ti
Bilo je žena dolazile su odlazile ostavljale trag manje više ali svakoj je nedostajalo nešto da bude posebna baš savršena.
vraćam se
Vraćam se prekasno na cvet tražim te da te volim ali latice su sklopljene a tebe tu nema. Vraćam se uporno hoću naš trenutak ponovo na trapezu realnosti ali ništa prerano si otišla. Vraćam se žedan svog neba prognan iz dna duše uproprošten u odsutnosti jer volim onu koje sad nemam. Vraćam se pre nego […]
vetar si ti
Jutarnja tuga i miris cimeta niotkud izazvan podriva dahom tvoje odsutnosti sva moja čula ustreptala nemirna skrivena između dva dodira ostavljena u noći olujnih vetrova kao smrt dolazećeg i život odlazećeg sna. Vetar si ti između dva zagrljaja što traju dugo u tebi u meni između tebe i mene u jednoj duši što poslednji put […]
