http://www.avlija.me/eseji/marija-juracic-e-moj-camile-o-poeziji-camila-sijarica
Nigdina
U Nigdini
tamo negdje
izviru bijele vode
u crne se ćupove
slijevaju
pune ih i prilivaju
pa mirno oteku dalje
Sve je u meni
U meni je more, što ga bogovi
Iz modrine očiju svojih izliše
Zlatna polja što su ih stari posijali
U križima mi bol boli njihove
Na rukama tvrdi žuljevi
U meni su gorski vrhovi
Oblacima sivim prikriveni
Dom sokola i vukova
U meni su bure i maestrali
Lahori i juga
Kamen sivi i zelena maslina
U venama mi žubori rijeka
Što žalosnu vrbu tješi
U samotnim noćima
I suncokret što sunčeve zrake lovi
U meni je grumen moje zemlje
I polako se drobi u prah (više…)
