Odjek Ljermontova u pjesmi Rade Jovanovića „Plati i ne žali”
Nešto starije generacije su u srednjoj školi u sklopu lektire morale čitati roman „Junak našeg doba“ ruskog pisca Mihaila Jurjeviča Ljermontova. Bila je to prilika da se usvoji pojam suvišnog čovjeka i da se njegova pojavnost spozna u mnogim društvenim uređenjima koja su slijedila. Suvišni ljudi nikome ne trebaju. Oni bez svrhe i cilja samo prolaze stazom koju zovemo životom.
Koštunjavi posao (nonsensna)
Kucni kuc,
stuci stuc,
rukni ruk,
pukni puk,
kvrcni kvrc,
krcni krc,
vadi vad,
suzbij glad!
.
Krcnu krc,
mrcnu mrc,
gricnu gric,
trcnu trc…
Krizni kriz!
Zvizni kviz!
Smiri smir,
zvirni zvir.
.
Mućni muć,
tko je ruč,
sukn’o suk,
mrkn’o mrk?
Gukni guk,
kaži kaž,
je si l’ gric,
ne laž’ laž?!
.
Viknu vik,
riknu rik,
Grcnu grc,
šmrcnu šmrc…
Odsad tuć,
fućkat fuć,
niš ne žvak,
pos’o lak.
