Kad kiša nadjača suze rasplače tišinu i poznat postane stranac sebi koji nikad više neće olistati na licu nečijem jer je lišće ostavio samo u tvom zagrljaju predan samo tebi.
Arhiva > lemi86
JESEN DUŠE (jesenja duša)
Mirišeš noćas na maglu i rosu (još uvek list po list pada) a ja te rominjam kišama mutnim (u jesen obojen) i skupljam te između dve suze list ljubavi po list hrabrosti (a jesen duše ne jenjava). Želim da posle kiša nikom ne poželimo kišu (da ko nama gole grane vetar ljubi) malo je ostalo […]
o tebi su mi pričali
O tebi pričaju tišine lišće šapuće kiše rominjaju a ja te grmim u duši sa dve reči dozivam dođi istopi gorčinu svojom osekom i plimom naiđi na moju obalu zasuta jutarnjim nebom ostavi virnuto sunce da ugreje ove stene vodopade skrivene iza maski okupane kapi duše snene. O tebi pričaju a samo te ja poznajem.
pustinja
Koračam otkinut od maštanja u ogledalu naših susreta bez naslada ostajem osušen u dubini palete potrošenih boja. Koja stepenica u vetru rastvorena žudi na rubu ispijenog tela a duša se rastače ko svetlost reflektora u kipućoj vodi a tebe guši moj oblik oblik pogrešnog čoveka. Ostajem u pesku tvoje pustinje zauvek.
voleo sam te
Voleo sam te u trenu posebno tu običnost zanesenu tvoju uvek prelivenu pogledom kad bi te dotakao (a nisam to činio često) Ne kajem se voleo sam te ko ni jednu (i uvek će tako biti) ne znaš ti kako je nositi ponor na dlanu a biti oslobođen u polumraku koji nemaš skim podeliti (a […]
drama
(Ove su oči ubrane sa polja možeš li u njima sačuvati kap kiše dok se ne vratim i ponovo procvetam iznad oblaka tiho,najtiše)
ljubav je kao lišće
Ljubav i lišće (jedna je krv) pupaju isto na granama nutrine gde sve je odavno zaspalo u dugom zagrljaju tišine.
koža nije više moja
Raskopčavam kožu kidam je kao da nije moja skidam boju ali ispod boje ostaje boja.
(ono) kad poželiš izgubljeno
Poželećeš jednom kvadrat moje kože kad počneš ponirati u sebi a nikog ne bude bilo da dođe da prelomi tišinu u tebi.
