Čekam da dođeš snovima
u bjelini,
kakvu te pamtim.
Probuditi ću ruke usnule
za zagrljaj,
prinijeti mislima
ono naše izrezbareno srce na
ostavljenoj trešnji (više…)
tuga je zarazna
Neko je pustio unutra u mene sve žute vagone
Pod kožu mi ulio muziku neba
Lišće opalo
Neko je smeh trava zatvorio u moje oko
Dve iste jeseni vezao za kosti
Maglu neprozirnu
Neko je pod mojim rebrima pisao pesmu
Uselio pijane zvezde u redove
Golih grudi
Neko je želeo da ozdravim
U jesen
U jesen
Od ljubavi
Od boja
Ljudi
Na sunčanoj strani
Često sam je viđala
ustoličenu međ dva kamena stanca
gdje vjetar ne dopire a sunce caruje
mirovala je poluspuštenih trepavica
tiho sam prolazila pitajući se da li spava
ili samo kroz trepavice graničeći pogled
vidi ono što želi
ili povratak iščekuje
Sa Maštopletovog bloga
Sa Maštopletovog bloga:Pjesma Suzane Marić „Nata kod frizera“
UDRUZENJEALIAMUNDI.WIXSITE.COM
Suzana Marić:
NATA KOD FRIZERA
Kod frizera strka cijela
Nata je na stolac sjela
Neda svoje kikice
Da ih režu škarice.
Vrpolji se, vrti glavom
Stalno trese kosom plavom
Neda svoje kikice
Da ih režu škarice.
I mama ju tješi, moli
“Nato, zlato, to ne boli!”
Neda Nata kikice
Da ih režu škarice.
Kod frizera Nata mala
Sto je suza isplakala
Nije dala kikice
Da ih režu škarice.
Sto je suza isplakala
Nije dala kikice
Da ih režu škarice.
Ken Follett “Papirnati novac”
more
Pamtim pesmu kamena
Dok se dan kotrlja ravnicom
U prozorskom staklu
Što se magli
Na izgovor prvog slova tvog imena
Pamtim žive
Što su iz tuđe smrti pobegli
Zarad ljubavi
Sa žabljim očima
U mesu ptica
Pamtim mrava što mi je obećao tvoju ruku
Usred zelenog polja
Gde se ova pesma leči
Obučena u haljinu oblaka
I kožu pokošenih trava
Pamtim pred svaku kišu
More što se peni
Crveno
Crveno
U meni
Meni
