Pustoš
U
Nama
Putniče moj
Ogolele su
Grane ostale
Listova nema
Eho godina ih je odneo daleko
Drumom popločanim od uspomena
A mladost iz kože ispucala u
Slutnje od koje još
Landaraju samo
Irisi i
Katarka stara
A duša sagorela
Potrošena
Razbijena u nepar para
A mogla je
Zauvek biti
Naša
Akrilna slika kao u vremena stara.

(Ostade pustoš za nama
putniče moj
od kolevke pa do kraja
ništa se ne broji
i ništa nam ne ostaje
sem toplog zagrljaja).