Želim još jedno proleće zagrliti jekom vlastitog sebe u noći da te propupam bar još jednom gazeći vreme (kao nekad reči).
Arhiva > lemi86
hod po vodi
Htela je dotaći kapi kiše (dotakla je moje lice) nežno (a onda je spustila pogled) zbunjeno (kao da je želela to čekanje) prekapati u samo jedan dodir (stvarnosti) prosuvši kišu čežnje.
pun pogled a slika prazna
Pustoš U Nama Putniče moj Ogolele su Grane ostale Listova nema Eho godina ih je odneo daleko Drumom popločanim od uspomena A mladost iz kože ispucala u Slutnje od koje još Landaraju samo Irisi i Katarka stara A duša sagorela Potrošena Razbijena u nepar para A mogla je Zauvek biti Naša Akrilna slika kao u […]
–
Crta povučena (na pola treptaja razdvojena) na istok tajnih prolaza (nedostaje slovo da bude otkrivena) pokisla u obliku ili je samo pokvašena razgovorom očiju u okviru limfom umivenog rama tek obojena u senci groba
neko je požeo žito
Krik i vapaj pod mesečevim srpom rasipa se krv poževenih stabljika u ruci krvnika razjarenih srdbom zlatnog zrna zbog koga seku lome nevino žito.
da ćutanjem mojim ćutiš
Ćutim te ćutanjem padajućeg lista u kvadratu jesenje pene ćutim predugo ćutanjem duše zaljubljene.
daljina smo u očima
Postaješ daleka od daljine dalja nedostižna zgužvana kao vreme u sitne praznine koje niko ne pegla a koje smo samo mi kupovali šutnjom onda kad se sve stiša umiri u vremenu bezvremenom.
