Odlazim oluje me plaše srce mesečari nad ponorima ljubavi naše. Odlazim a ćutim milion reči. Zbogom. (Osmeh ti ostavljam).
Kategorija > Tuga
starac sa očima dečaka
Lutanje izgubljeno od bola do bola umotano u prašinu slika kao list samoće prkosi vremenu opire se rasutom pepelu od života.
čekao sam
Čekao sam jesam nadao se doćeš jednom i rećeš kako ti je stalo ali ništa baš ništa za mene ti ne mariš ma ni malo. Čekao sam predugo mada ni to nije bitno voleo sam i volim a ništa opet sam samo tvoje ništa baš ništa i sve ono tvoje ne bitno. Čekao sam a […]
fali mi
Fali mi šapat tvoj kad mi dušu smrve tuge i ćutim a jecam setom kiše ugušen da bi voleo druge .
koraci kojih se sećam
Stajala je ranjena i pomalo grčevito širila ruke a onda je tiho rekla nešto nalik reči “zbogom” i pala duboko duboko. Niko se nije okrenuo niko nije zastao niko odgovorijo niko,ni eho njenog glasa se nije čuo. Nestala je pod vodom zauvek umivena jutarnjom rosom. Ponekad čuje se ono “zbogom” u noći kad nirvane prođu.
Ne igram
Prijatelju, natoči nam još jednu ta čaša nije ni prva ni zadnja reci sviraču neka nježno gudi nas se ne tiču u prolazu ljudi.
